Srbijo, zemljo poliglota!

Vrativši se ove godine sa letovanja, obećah sama sebi i onima koji čitaju moj blog i statuse na facebook-u da ću napisati koju reč o prevodima širom naše lepe Jugoslavije. 

Blog jeste zaista posvećen engleskom jeziku, no to vuče za sobom i poznavanje srpskog jezika. Jezik nastaje u određenom okruženju, pa se i ono da provući kroz priču.

Naime, ne volim da dajem negativne ocene o svom narodu jer ga volim istinski, ali naša neprofesionalnost i neozbiljnost u poslu zaista ponekad zasmeta čoveku. Ta površnost u poslu je verovatno proizašla iz savremene površnosti u svemu. I onda dolazimo u situaciju da najekskluzivnija mesta pate od loših prevoda i dajemo slobodu stranim turistima da se smeju našoj mani i maniji da sve radimo onako, usput, nekako, traljavo, što jeftinije.

Pre nego što pređem na ključni deo, moram da se osvrnem i na jednu zanimljivu situaciju. U nas, što bi se reklo, nema onoga ko engleski jezik ne poznaje. Čuj, poznaje. Tečno ga govori. Nabaciš neki akcenat koji si pokupio na filmu, ubaciš koju upečatljivu frazu, nađeš sirotog strejndžera i ispreskačeš ga polurazumljivim engleskim jezikom i savršenim govorom tela i vi se sporazumeli savršeno! A činjenica da imaš brata, tetku, strica i ostalu rodbinu u Kanadi dodatno potvrđuje visok nivo tvoje sposobnosti i poznavanja engleskog jezika. Ne može biti bolje!

I tada nailazimo na sposobne prevodioce koji tvrde sledeće:

kula = tover

kugla sladoleda = ice cream ball (Kotor, stari deo grada, prepun turista)

čajna kobasica = tea, a malo dalje na meniju serbian sausage (Andrićgrad)
Jedan od najupečatljivijih prevoda sam uočila na autobuskoj stanici u Kotoru gde je zabranjeno iznajmljivanje sobe sa ljudima: It is not allowed to rent a room of people at the station. Ili tako nekako. Stranci bi pomislili da mi to redovno radimo, ali je zabranjeno u sezoni. Valjda su ljudi iz soba za iznajmljivanje zauzeti zanimljivijim sezonskim poslovima.

To su samo neki od primera. Na žalost, ima ih još i sigurna sam da su greške uočljive i drugim predavačima jezika.

Osim toga, neprofesionalnost se ispoljava i u činjenici da stranac koji dođe, na primer, u Kotor može za 3 evra da se popne do vrha starog grada čisto radi rekreacije jer nema turističkog vodiča uopšte, a kamoli vodiča koji em odlično govori engleski jezik em odlično poznaje istoriju mesta. Raspitivanje putnika sa kruzera se svodi na nasumično odabiranje turista koji silaze i postavljanje pitanja Is it worth going? A zamislite da naiđe na nekoga ko se penjao rekreacije radi ili, ne daj Bože, prodavca sokova u limenkama koji je trknuo po još zaliha jer su turisti smrtno žedni i ne žale 1.5e za 0,33l hladne tečnosti.

Odmah da se ogradim, navedena mesta su samo ona u kojima sam bila ove godine. Daleko od toga da se to ne dešava i na drugim mestima, kao i u mom rodnom gradu. Smisao ovog teksta jeste ukazivanje na greške, na upošljavanje nekvalifikovanih ljudi u oblasti jezika i na koji način sve to deluje na turiste i kakvu sliku ostavlja.

Smatram da je prostor bivše Jugoslavije neverovatan za obilazak, da ima mnogo toga da ponudi i da kapaciteti uopšte nisu iskorišćeni u pravoj meri što se neće ni dogoditi sve dok se ozbiljnije ne pristupi problemu. 

Ukoliko nađete greške u prevodu na drugim važnim turističkim destinacijama, slobodno možete da postavite komentar kao dodatak tekstu.